_ _ _ _ _ _ promina.blog.hr

Od zore do sumraka III dio

Evo trećeg dijela priče fra Mirka Validžića Ćelkanovića, pod naslovom:
JELA SE NIJE ŽURILA U RAJ


Eto,baba Jelo, sad vidim da nisi ravnodušna prema smrti i da ti se ne žuri u raj.
E, moj sinko, želim u raj, ali nekako mi milo još malo ostati među živima, u ovoj mojoj kućici, među mojim svitom.
Ja znam da će moj anđeo stražanin sigurno po me doći u onaj dan kad dragi Bog odredi.
Kako ti, baba Jele, zamišljaš raj?
Ne znam ni ja to, Vojkane, izreći. Ali znam da je to ono najlipše što more biti.
A šta se tamo radi?
Svi spašenici s anđelima pivaju fale Bogu, pris-vetome Trojstvu.
Ti nisi nikad bila pivačica, pa kako ćeš ti onda s njima pivati?
E, moj sinko, tamo ti je sve drukčije negoli ovdje, sve priobraženo i da ne moreš lipše zamisliti. Ne da se to kazati.
I tako njih dvoje veselo posjedoše do prvog sutona. Jela malo okusi kupusa i slanine, pa zajednički nazdraviše.
Vojkan se oprosti i dobaci:
Ne zaboravi, baba Jele, dočekat me na rajskim vratima, kad i mene anđeo stražanin doprati u nebo.
Oću, sinko, ako Bog da.
* * *

I tako se ova vesela i istinita zgoda prepričavala na visoravni ispod planine Promine sve do dana današnjega. Posebno se ljudi sjetiše Vojkanove smišljene dovitljivosti kad su ga (nedavno) pratili do groblja. Kad je zvonar završio brecanje (tužno zvonjenje), okrene se prema ukopnicima i ozbiljno ih upita:
- Oće li Jela iščekati Vojkana na rajskim vratima?

Svi se smireno pogledaše i raziđoše svojim
kućama.

DANICA 1990.

* * *

Oznake: MIRKO VALIDŽIĆ ĆELKANOVIĆ, Od zore do sumraka